Blog

Pohovani šaran sa pesticidima - prijatno!

sep 5, 2018

Nakon Drine, najznačajnija reka opštine Loznica je Jadar. Sa izvorištem u Osečini, Jadar protiče delom kroz Rađevinu, brdsko-planinski kraj pun tradicionalnih srpskih pejzaža, i kroz mnoga mesta bogate istorije i neobičnih naziva: Zavlaka, Draginac, Kozjak, Jelav. Uliva se u Drinu u mestu Lešnica. 


Foto: ORCA, 2018.

Na ovoj reci sve vri od života. Bogatsvo biodiverziteta se ovde može direktno posmatrati, jer mnoge životinje - od srna, preko lisica i velikog broja ptica, žive na rečnom ostrvu između Jadra i Drine. Ne boje se mnogo ljudi, pa ih nije teško uočiti. Posebno kada pred zalazak Sunca izlaze na pašnjake ili u lov. Pre nekoliko godina na Jadar je ponovo vraćen evropski dabar – najpoznatiji arhitekta u životinjskom svetu, čiji dolazak je dodatno obogatio živi svet ovog kraja. 

Sećam se da sam sa još nenavršenih 14 godina sa društvom iz ulice išao na kupanje na Jadar. Seli bismo na bicikle, u rančeve ubacili peškire, vodu i nešto hrane i zaputili se prema reci prašnjavim makadamom kroz njive koje su u to vreme uvek mirisale na pokošeno seno. Iako je preko leta reka obično duboka tek do kolena, postojalo je to jedno mesto, na kome je moglo da se pliva i da se skače sa obale u reku. Tamo bismo se takmičili ko brže pliva, ko duže roni, ko bolje skače, igrali prozivke, i drugih igara kojima sam već zaboravio nazive.

Kada sam malo odrastao i počeo da vozim, nekoliko puta sedmično bih dovodio svoje pse na to mesto, da uživaju u reci nakon što kupači odu. Da se ne lažemo, uvek bi se na obali našla po neka flaša ili kesica od čipsa, ali to leto je bilo vrelo, a reka je privlačila veći broj kupača nego prethodnih godina. A oni su ostavljali za sobom simboličan poklon reci – sve više i više smeća. Tada sam prvi put očistio obalu, dok su se psi rashlađivali. Nisam imao plan to da uradim. Pretpostavljam da je proradio nekakav instinkt. To je mesto gde sam dolazio kao dete, a takva mesta koja nam svima nude vrednu, a još uvek besplatnu uslugu prirode, bismo svi trebali da doživljavamo kao svoju kuću. Ali to nije samo naša kuća, tu žive sve gorepomenute, ali i mnoge druge životinje i biljke.

Foto: ORCA, 2017.

Foto: ORCA, 2017.

Godina 2008 - jedno drugo kupalište, uzvodno na Jadru. U vodi su četiri odrasle osobe, i gomila dece. Odjednom se pojavljuje mrtva krava koja pluta rekom, nabubrela od gasova. Deca vrište u panici, voda vuče kravu direktno ka njima, a odrasli ih ubrzano izvlače iz vode. „Ko bi bacio mrtvu kravu u reku?“ iznervirano se glasno zapita jedan od odraslih kupača, dok pali cigaretu i celofan od kutije baca u tu istu reku.

Sećate li se onih njiva sa početka, kroz koje smo kao deca prolazili i mirisa pokošenog sena? Ispostavilo se da mnogi poljoprivrednici nakon košenja, đubrenja, oranja i drugih delatnosti odvezu svoje traktore na obližnji Jadar na dubinsko pranje od svih prljavština, uključujući motorna ulja i pesticide kojima su prethodno prskali njive. Neki od njih flaše od tih pesticida puste niz Jadar, da ne bi bacali u svoju njivu. To nije njihovo, njiva je njihova, a Jadar nije. Malo njih se seti da neki od njihovih sinova nizvodno peca ribu na toj istoj reci. Ribu, koju će uveče poslužiti za večeru celoj porodici, uključujući i zagađivača i njegove unuke.

Prošle godine je ekipa iz ORCA uz pomoć nekoliko meštana iz jednog dela Jadra izvadila više od 8.000 plastičnih boca, staru veš mašinu, frižider, građevinski materijal, ali i medicinski i veterinarski otpad. Flaše od sone kiseline, motornih ulja, deterdženta, pesticida, stiropor, veterinarske epruvete u kojima se još uvek nalazila krv neke verovatno bolesne životinje i još mnogo, mnogo toga. Zagušenje koje smo očistili nalazilo se baš pored brane koju je sagradila jedna spretna porodica dabrova. Ipak, ovi dabrovi, pored sve svoje spretnosti nisu uspeli da iskoriste sve ove materijale u izgradnji svog doma. Njihov dom je bio okružen gomilama smeća.

Foto: ORCA, 2017.

Foto: ORCA, 2017.

Da li biste tolerisali sve ovo u vašim domovima?

Životinje su, nažalost, primorane da tolerišu. One koje ne mogu da tolerišu – uginu. Ali, nije ovo važno samo za ljubitelje životinja. Ne pogađa sve ovo samo njih, jer neka od tih riba, kroz čije su telo prolazili pesticidi, deterdženti i ko zna šta sve ne, može vrlo lako da završi i u vašem tanjiru. Možda već jeste. Razmislite o tome.

Šta se još (osim razmišljanja) može uraditi?

Ne bacajte smeće u reke - prva stvar, koja se nekako i podrazumeva, jeste da smeće ne bacamo nigde van mesta koja su za to predviđena i da svojim primerom utičemo na našu okolinu koliko god možemo.

Edukaciju može da vrši svako od nas – važno je da porodici i prijateljima prenesemo poruku da od budućnosti reka zavisi budućnost svih nas, i to vrlo konkretno, možda baš na primeru ribe koje pliva među pesticidima.

Iskoristite društvene mreže – podelite ovu priču, napišite svoju, fotografišite ili snimite video zagađene reke, koji će skrenuti pažnju dela javnosti na problem.

Kontinuirana edukacija - škole, vrtići i roditelji mogu da se posvete organizovanijoj i kontinuranoj edukaciji i vaspitanju dece u ovom smeru. U ovome svakako mogu pomoći i nevladine organizacije koje se bave zaštitom prirode i edukacijom.

Mapiranje ključnih tačaka zagađenja duž čitavog toka reke - Ovakve akcije se mogu isplanirati od strane udruženja građana i mobilisanjem što većeg broja volontera sa lokala. Pored mapiranja ključnih tačaka zagađenja, istovremeno se mogu mapirati i ključne tačke zagušenja - odnosno lokaliteti gde se smeće zaglavljuje.

Uklanjanje otpada iz identifikovanih tačaka zagušenja - uz aktivno učešće građana ili njihove pomoći u vidu pozajmljivanja čamaca, alata ili mašina.

Postavljanje plutajućih brana - koje će omogućiti lakše sakupljanje otpada u budućnosti, i sprečiti otpad da stigne do donjeg toka reke.

Autor: ORCA