Blog

Klimatske promene i civilno društvo u kontekstu Talanoa dijaloga

maj 21, 2018

Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu – REC, Kancelarija u Srbiji i Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) organizovali su okrugli sto na temu „Klimatske promene i civilno društvo u Srbiji u kontekstu Talanoa dijaloga“. 


Ovaj skup je u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu okupio više od 50 predstavnika civilnog društva, medija, univerziteta i međunarodne zajednice. Okrugli sto je organizovan sa ciljem otvaranja tri centralna pitanja na kojima se Talanoa dijalog o klimatskim promenama zasniva: Gde smo? Kuda želimo da idemo? Kako ćemo tamo da stignemo?

Nakon izlaganja, mnogo pokrenutih pitanja i ponuđenih odgovora, nekoliko je ključnih preporuka koje izdvajamo kao rezultat ovog okruglog stola:

Povećanje zainteresovanosti građana

  • Potrebno je aktivnije uključivanje javnosti, kao i aktivnija uloga građana u odnosu na uvođenje zelenih tehnologija, izgradnju vetroparkova, solarnih panela, kao i na izgradnju termoelektrane u Kostolcu, Kovinu i Štavlju....
  • Potrebna je i edukacija, mobilisanje javnosti i primena komunikacione strategije kako bi se ova tema proširila u javnosti i postala deo svakodnevnog načina razmišljanja i kako se ova tema ne bi više percipirala samo kao opterećenje i kao spoljno nametnuta obaveza.
  • Potencijal organizacija civilnog društva bi trebalo iskoristiti u budućnosti, a naročito za komuniciranje o značaju klimatskih promena prema građanima. OCD mogu da učine više da pored međusobnog dijaloga i dijaloga sa donosiocima odluka na nacionalnom nivou i lokalu, otvore širi dijalog sa građanima.
  • Potrebno je bolje mejnstrimovanje teme i prepoznavanje ekonomskih, socijalnih i drugih posledica.

Uključivanje OCD u donošenje politika

  • Potrebno je uključivanje OCD i javnosti u donošenje pravnih i strateških akata. OCD su učestvovale u izradi Nacrta Zakona o klimatskim promenama, 23% učesnika svih organizovanih javnih rasprava je bilo iz civilnog sektora. Potrebno je uključiti ih i u izradu Strategije o klimatskim promenama koja predstoji, a čiji je završetak planiran za oktobar 2018.
  • Potrebno je izvršiti reviziju i drugih strategija koje imaju uticaja na klimatske promene, kao i u taj proces uključiti OCD i javnost
  • Potrebno je civilno društvo više uključiti u proces revizije Prostornog plana Republike Srbije. Na primer, u prostornom planu područja eksploatacije Kolubarskog regiona i tokom konsultacija se videlo da je Srbija zainteresovana za dalji razvoj ugljenog sektora, odnosno termoenergetskih postrojenja.

Izazovi energetskog sektora

  • OCD su posebno izrazile bojazan u vezi sa energetskim sektorom, koji pravi 80% emisija gasova sa efektom staklene bašte naše zemlje, a koji planira nove energetske kapacitete, termoelektrane Kostolac B3, Kovin, Štavalj.
  • Potrebno je i da EPS koji ima najviše resursa, snage, sredstava, pokuša da pomogne da se energetika decentralizuje i da se diverzifikuje
  • Potrebno je imati u vidu da postoji veliki broj malih zagađivača. Veliki broj malih zagađivača u Srbiji, tačnije više od 95% su mala i srednja preduzeća, pa tu treba staviti akcenat na principe održivosti.

Doprinos lokalnih sredina

  • Potrebno je aktuelizovati lokalne probleme, jer se na državnom nivou o njima ne govori dovoljno, sa druge strane na lokalu ne postoji razumevanje na koji način je određene zakone potrebno primeniti.
  • Potrebno je raditi na tome da se energetika decentralizuje i da se diverzifikuje u lokalnim sredinama, da u nekim lokalnim sredinama bude biomasa, u drugim toplotne pumpe, u trećim koncentracija hidroenergije, itd.
  • Potrebno je uspostaviti lokalna rešenja, saobraćajne, vodoprivredne, komunikacione i druge socijalne službe.
  • Potrebno je unaprediti planiranje obezbeđivanja resursa za ulaganja u energetiku – bolji menadžment voda, pošumljavanje na lokalu, prilagoditi i energetiku i saobraćaj, izraditi na lokalu neku vrstu klimatsko – energetskog plana.

Zaštita prirode

  • Potrebno je da zaštićena područja budu većoj meri prepoznata kao mogućnost za ublažavanje i adaptaciju na klimatske promene, kao na primer tresetišta koja se u velikoj meri koriste i uništavaju, a predstavljaju značajne prirodne deponije ugljen-dioksioda.
  • Potrebno je hidroenergiju koristiti na pravi način, koji neće ugroziti prirodu. Potrebno je i imati u vidu da je samo smanjenje emisija od izuzetne važnosti, ali ne i po cenu uništavanja ostalih resursa.

Ostalo

  • Uspostaviti intenzivniju saradnju i sa sindikatima, s obzirom na to da i sindikati vide da su zelena radna mesta dobra tranzicija sa ugljenih mesta.
  • S obzirom na to da je tehnološki razvoj daleko odmakao u ovoj oblasti, potrebno je imati u vidu da će digitalizacija doprineti razvoju energetskog sektora i u Srbiji

Ceo izveštaj o okruglom stolu „Klimatske promene i civilno društvo u kontekstu Talanoa dijaloga“ možete da preuzmete ovde.